Предмет истраживања

Истраживачка група је почела са радом у првој половини шездесетих година под руководством проф. др Велимира Цанића и годинама се даље успешно развијала под менторством проф. др Наде Перишић-Јањић. У почетку су истраживања била претежно аналитичког типа, али веома брзо група постаје препознатљива по коришћењу неконвенционалних носача у хроматографији на танком слоју (пиринчани и кукурузни скроб, талк, целулоза и оригинални носач-аминопласт), затим по спектрофотометријским испитивањима киселинско-базних равнотежа у растворима, као и комплексних равнотежа у присуству различитих лиганада (најчешће новосинтетисаних органских молекула). Данас се као основни предмет истраживања групе може издвојити физичко-хемијска карактеризација новосинтетисаних једињења која су биолошки активна или имају потенцијалну биолошку активност. Акценат рада је на повезивању физичко-хемијских карактеристика молекула (ретенционе константе, киселинско-базне константе, карактеристичне фреквенције апсорпционих максимума, инхибиторске ефикасности при корозији метала) са хемијском структуром, односно биолошком активношћу испитиваних једињења.

Временом, у складу са научним трендовима, чланови истраживачке групе све више користе статистичке методе у обради података. Данас је хемометријски приступ обраде експерименталних података у потпуности заступљен. Од хемометријских метода претежно се користе мултиваријантне методе, као што су, на пример, умножена линеарна регресија (MLR), хијерархијска кластер анализа (HCA) и анализа главних компонената (PCA). Примена мултивариантне анализе при обради података је је од изузетне важности пошто пружа могућност издвајања корисних, и елиминацију непотребних информација из серије резултата добијених на различите начине.

Група се бави такође утврђивањем квалитативних/квантитативних односа између молекулске структуре, физичко-хемијских карактеристика и биолошке активности једињења. Ово обично подразумева полипараметерске LFER (Linear Free Energy Relationship), QSRR (Quantitative structure–retention relationship) i QSAR (Quantitative structure–activity relationship) моделе и њихову валидацију. Модели не само што указују на карактеристике новосинтетисаних једињења које имају важну улогу у формирању прелиминарне слике о врсти и јачини интеракција коју би новосинтетисано једињење, у зависности од структуре и окружења, могло остварити у неком биолошком медијуму, већ се могу применити и за предвиђање својства молекула за које је модел конструисан. Успостављање QSRR и QSAR корелација, такође, може значајно допринети планирању при дизајнирању нових молекула са жељеним карактеристикама.