Први професори који су предавали Аналитичку хемију и Инструменталну аналитичку хемију били су др Велимир Цанић, хонорарни професор са Технолошког факултета у Новом Саду, др Вилим Вајганд са Природно-математичког факултета у Београду и др Момир Јовановић, хонорарни професори са Технолошко-металуршког факултета у Београду. Први асистенти на поменутим предметима су били Слободан Петровић, Мирослав Турчић и Тибор Киш, хонорарни асистенти са Технолошког факултета у Новом Саду.

Као први запослени асистенти за Аналитичку хемију, у тада већ формираном Заводу за хемију (касније Институт за хемију) 1965. године, бирани су Терезија Шурањи (дипл. хемичар) и Ferenc Gaál,(дипл. технолог), а први бирани доцент за предмет Аналитичка хемија је био доц. др Тибор Киш. Убрзаним темпом је почело даље запошљавање младих хемичара, то су били 1967. године István Zsigrai, дипл. хемичар, па 1969. године Лука Бјелица, дипл. хемичар, први асистент на предмету Инструментална аналитичка хемија.

  1. Др Иштван Жиграи, редовни професор, руководилац Катедре у периоду 1978.-1984. године.
  2. Др Ferenc Gaál,
  3. редовни професор, академик ВАНУ, руководилац Катедре у периоду 1984.-1988. године.
  4. Др Terézia Surányi, редовни професор, руководилац Катедре у периоду 1988.-1990. године.
  5. Др Ferenc Gaál,
  6. редовни професор, академик ВАНУ, руководилац Катедре у периоду 1990.-2002. године.
  7. Др Иштван Жиграи, редовни професор, руководилац Катедре периоду 2002.-2008. године.
  8. Др Биљана Абрамовић, редовни професор, руководилац Катедре од 2008.-2020. године.
  9. Др Слободан Гаџурић, редовни професор, руководилац Катедре од 2020. године.
  1. Dr Ferenc Gaál †, академик ВАНУ, рођен је 4. августа 1941. године у Ади, дипломирао 1964. на Технолошком факултету у Београду, магистрирао 1968. и докторирао 1977. из хемијских наука на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду. Био је редовни професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду до пензионисања 2008. године. Области истраживања: хемија, аналитичка хемија и хемијски аспекти заштите животне средине (каталитичке методе анализе; електрохемијски сензори; изучавање интерелементалних утицаја; аутоматизација аналитичких метода; експертни системи; анализа фармацеутских производа, хране, воде, ваздуха, легура, земљишта, биолошког материјала, археолошких налаза, пестицида, микотоксина и др.). Држао је предавања из предмета Основи инструменталне анализе, Инструментална анализа, Практикум из инструменталне анализе, Биоаналитичка хемија, Одабрана поглавља аналитичке хемије, Одабране методе инструменталне анализе и др. Руководио је израдом 2 доктората, 10 магистарских радова и око 100 дипломских, студентских и ђачких радова. Објавио је преко 180 научних радова. Има више око 900 цитата и око 730 хетероцитата. Руководио је израдом више покрајинских, републичких, савезних и међународних научних пројеката. Био је један од оснивача и у више наврата шеф Катедре за аналитичку хемију. Био је главни аутор пројектног задатка за изградњу зграде Института за хемију/географију и деканата ПМФ, Нови Сад. Био је уредник Серије за хемију Зборника радова ПМФ, Нови Сад (1980-1992), члан Редакције Journal Serbian Chemical Society од 1977. и члан Издавачког савета часописа Yugoslav Chemical Papers. Био је организатор више научних скупова у земљи и иностранству. Био је један од оснивача, потпредседник и председник Хемијског друштва Војводине (1980-1982), чији је почасни члан постао 2001. Исте године је постао и Почасни члан Српског хемијског друштва. Био је секретар Уније хемијских друштава Југославије (1982-1984), представник земље у WPAC/FECS (1980-2002) и др. Добитник је Јубиларне медаље Српског хемијског душтва (1997), Повеље за изузетан допринос у раду и развоју ПМФ (1985), као и Плакете науке и информатике АП Војводине за науку (1990). Био је члан Председништва Научног друштва војвођанских Мађара од 2002. и спољни члан Јавног тела Мађарске академије наука од 2001. Године 2004. изабран је за дописног, а 2010. за редовног члана Војвођанске академије наука и уметности.
  2. Др Иштван Жиграи, (István Zsigrai) †, рођен је 20. августа 1943. године у Врбасу, где је завршио основну школу. Средњу хемијско-технолошку школу завршио је у Суботици. Дипломирао је на Одсеку за хемију Филозофског факултета у Новом Саду 1967. године. Магистарски рад под одбранио је 1970., а докторску дисертацију 1977. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду. За асистента на Одсеку за хемију Филозофског факултета у Новом Саду изабран је 1967. године. У том звању остаје до 1977. године, када је изабран у звање доцента за научну област Аналитичка хемија на Природно-математичком факултету. На истом факултету је 1983. године изабран за ванредног, а 1988. године за редовног професора у ком звању је пензионисан 2008. године. Усавршавао се на Универзитету у Дебрецину и Сегедину у Мађарској, као и на Универзитету у Лунду у Шведској. Као наставник држао је наставу из великог броја предмета на основним студијама: Квалитативна аналитичка хемија, Квантитативна аналитичка хемија, Рачунање у хемији, Практикум из аналитичке хемије, Микрометоде у аналитичкој хемији, Органски реагенси у аналитичкој хемији и Хемија комплексних равнотежа. На последипломским студијама (магистарским и докторским) предавао је предмете Хемија растопа соли, Теоријски основи аналитичке хемије и Хемија комплексних равнотежа. Руководио је израдом око 40 дипломских радова, једног специјалистичког рада, три магистарска рада и три докторске дисертације. Аутор је или коаутор пет универзитетских уџбеника, једног средњошколског уџбеника, једног петојезичког хемијско-технолошког речника и два превода уџбеника из хемије за основну школу са српског на мађарски језик. Бавио се научним радом у области аналитичке хемије, хемије растопа соли и реакција грађења комплекса у растворима и растопима соли. Учествовао је у реализацији 16 и руковођењу 5 научних пројеката. Објавио је око 150 научних радова и саопштења, од чега више од половине у међународним часописима и на међународним научним скуповима. Био је директор Института за хемију Природно-математичког факултета у два мандата (1979-83), продекан за изградњу и материјално-финансијска питања (1986-87) и декан (1987-89) Природно-математичког факултета у Новом Саду. Био је један од оснивача и дугогодишњи шеф Катедре за аналитичку хемију. Био је члан Јавног тела Мађарске академије наука, Српског хемијског друштва и Научног друштва војвођанских Мађара. Добитник је Награде за животно дело. Захваљујући свом преданом раду у настави, професор Жиграи је упамћен као изванредан предавач и педагог.
  1. Др Ferenc Gaál †, академик ВАНУ
  2. Др Ištvan Žigrai †, (István Zsigrai),редовни професор
  3. Др Лука Бјелица, редовни професор у пензији (биографија дата на Катедри за физичку хемију).
  4. Др Terezija Šuranji (Terézia Surányi), редовни професор у пензији, рођена 1937., дипломирала 1964., магистрирала 1971. и докторирала 1980. Од 1965. године радила је као асистент аналитичке хемије на Филозофском, односно Природно-математичком факултету у Новом Саду. Године 1981. је изабрана за доцента, 1987. за ванредног, а 1992. године за редовног професора. Предавала је предмете Основи аналитичке хемије, Квантитативна хемијска анализа и Аналитичка хемија за студенте смера биологија-хемија. Била је ментор при изради 20-ак дипломских радова, једног магистарског рада и две докторске дисертације. Објавила је 3 универзитетска уџбеника и један средњошколски уџбеник, 33 научна рада и 35 саопштења на научним скуповима. Коаутор је две патентне пријаве. Бавила се научноистраживачким радом у области равнотеже комплексних једињења у раствору.
  5. Др Љиљана Јовановић, редовни професор (биографија дата на Катедри за физичку хемију).
  6. Др Валерија Гужвањ †, редовни професор
  7. Мр Весна Андерлух †, истраживач-сарадник, рођена 1971., дипломирала 1997. Магистарски рад под називом „Проучавање фотокаталитичке разградње неких хлорованих деривата пиридина” одбранила је 2003. године. Од 1994. године била је запослена на Универзитету у Новом Саду, Природно-математички факултет као виши стручни сарадник на радном месту лаборанта. Под менторством наставника од 1998. године водила је вежбе из предмета Микроанализа и Аналитичка хемија околине на Институту за хемију. Године 2004. изабрана је у звање истраживач-сарадник. Коаутор је 14 радова и саопштења, као и практикума из Аналитичке хемије околине. Била је члан СХД – ХДВ.
  8. Мр Сања Тепавчевић, асистент, рођена 1968., дипломирала 1991., магистрирала 1999. на Универзитету у Новом Саду, Природно-математички факултет.
  9. Никола Евић, асистент-приправник, рођен 1963., дипломирао 1987. на Универзитету у Новом Саду, Природно-математички факултет.
  10. Мр Nándor Rehák, асистент, рођен 1953., дипломирао 1978. на Одсеку за хемију ПМФ-а у Будимпешти, магистрирао 1990. на Универзитету у Новом Саду, Природно-математички факултет.
  11. Мр Далибор Ковалик †, асистент
  12. Мр Добринка Кузмић, стручни сарадник у настави, рођена 1948., дипломирала 1974. на Технолошком факулету Нови Сад, магистрирала 1984. на Универзитету у Новом Саду, Природно-математички факултет.
  13. Раденко Ковачевић †, виши технички сарадник
  14. Босиљка Васић, технички сарадник
  15. Злата Новаков, виши технички сарадник
  16. Павле Јелић †, виши технички сарадник
  17. Васиљка Марчић †, технички сарадник
  18. Борислав Петровић †, технички сарадник
  19. Мр Добринка Кузмић, технички сарадник
  20. Катарина Бутор †, технички сарадник
  21. Софија Добановић-Славица, технички сарадник