Нови Сад је главни град Аутономне покрајине Војводине, други по величини у Србији, у коме живи између 300 и 400 хиљада људи. Историчари га убрајају у младе градове, јер је утемељен пре 300 година, тачније 1694. године, мада прва археолошка налазишта откривају трагове насеобина још од пре 3000 година пре наше ере. Дан Града је 1. Фебруар – дан када је 1748. године Нови Сад проглашен слободним краљевским градом.

Нови Сад се налази у јужном делу Панонске низије, на левој обали Дунава, односно на 1255 километру његовог тока, већим делом у Јужној Бачкој на 72 до 80 м надморске висине, а са приградским насељима окупља 20% становништва Војводине. У Новом Саду се одржавају: позоришни фестивал “Стеријино позорје”, дечији фестивал “Змајеве дечије игре”, песнички сусрети “Бранково коло”, Новосадске музичке свечаности, “Војвођанска тамбурица”, а одскора и Фестивал уличних свирача. Ипак, најпопуларнији данашњи заштитни знак Новог Сада је музички фестивал ЕXИТ. Од самог настанка града, његови градани бринули су о свом духовном животу. Негован је културни живот грађанства. Развијано је књижарство, новинарство и штампарство. Од културних институција основане су Српска читаоница (1845) и Српско народно позориште (1861), а најважнији догађај био је пресељење Матице српске у Нови Сад, 1864. године. Матица српска, најстарија српска културна институција новог века, основана је у Будимпешти 1826. године. У њеном крилу развиле су се и друге установе, као Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске, Музеј Војводине, Музеј града Новог Сада и др. Епитет “Српска Атина” заправо је означио златно доба културе Новог Сада. Уз институције, томе су највише допринеле значајне личности. Нови Сад је град кратке историје, али занимљивих људи и догађаја.