Наставно особље

• Др Љиљана Јовановић, редовни професор (у пензији), рођена је 1950. у Новом Саду. Дипломирала је 1973. на Природно-математичком факултету у Новом Саду, група Хемија. Била је запослена на Природно-математичком факултету у Новом Саду од 1975. до пензионисања 2020. Магистрирала је из аналитичке хемије 1978, а докторирала 1986. из физичке хемије (тема докторске дисертације: Електрохемијско испитивање комплекса гвожђа са лигандима на бази семикарбазона) на Природно-математичком факултету у Новом Саду. У звање редовног професора за области Аналитичке хемије и Физичке хемије изабрана је 1997. На основним и мастер студијама предавала је предмете: Физичка хемија II, Хемијска анализа материјала, Анализа животних намирница,Системи контроле квалитета, Хемијска кинетика, Фотохемија и Електрохемија. Бавила се координационом електрохемијом и електроаналитичком хемијом. У коауторству је објавила око 70 научних радова у домаћим и међународним часописима из области електроаналитичке хемије и координационе електрохемије. Аутор и коаутор је два уџбеника из аналитичке хемије. Члан је Српског хемијског друштва од 1972, бивши потпредседник Српског хемијског друштва – Хемијског друштва Војводине и добитник више признања.
• Др Александар Николић, редовни професор (у пензији),рођен је 1948. у Новом Саду. Дипломирао је 1970. на Природно-математичком факултету у Новом Саду – група Хемија. Период од 1970. до 1973. је провео у Институту за нуклеарне науке „Винча”, на изради експерименталног дела магистарске тезе. Био је запослен на Природно-математичком факултету у Новом Саду од 1973. до пензионисања 2015. Докторирао је 1977. на Природно-математичком факултету у Новом Саду на теми Интеракције у растворима Н-супституисаних амида. Боравио је на Džordžtaun Univerzitetu u Vašingtonu, SAD, на постдокторском усавршавању, у периоду 1977–1988. За редовног професора на Природно-математичком факултету у Новом Саду је изабран 1990. На основним и мастер студијама је предавао предмете: Физичка хемија И, Хемијска веза и структура молекула, Молекулска спектроскопија и Међумолекулске интеракције. Бавио се испитивањима међумолекулских интеракција и водоничне везе. Публиковао је више од 60 научних радова објављених у домаћим и међународним часописима.
• Др Лука Бјелица, редовни професор (у пензији), рођен је 1943. у Врбици (Црна Гора).Филозофски факултет (група Хемија) завршио је 1968. Од 1969. до пензионисања 2011, био је запослен је на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Магистрирао је 1973. из аналитичке хемије на Природно-математичком факултету у Београду, а докторирао 1979. из електрохемијена Природно-математичком факултету у Новом Саду на теми Електрохемијско испитивање различитих електрода од стакластог угљеника.Током израде дисертације је провео две године на Универзитету у Бристолу (Велика Британија). У звање редовног професора на предмету Електрохемија изабран је 1991. Бавио се електрохемијом и електроаналитичком хемијом. Аутор је једног уџбеника електрохемије. Аутор и коаутор јеу преко 70 научних радова у домаћим и међународним часописима. Један је од најцитиранијих истраживача на Универзитету у Новом Саду. Члан је Српског хемијског друштва и добитник више признања.
• Др Марија Јурањи, ванредни професор (у пензији), рођена је 1940.у Зрењанину. На Природно-математичком факултету у Београду је студирала Физичку хемију, дипломирала 1963, па је на истом факултету завршила и постдипломске студије из спектрохемије. На Технолошком факултету у Новом Саду се запослила 1963, а од 1969, па до свог пензионисања 2005, радила је на Природно-математичком факултетуу Новом Саду, где је предавала на предмету Физичка хемија. Eurotechnical Research University, SAD, одбранивши 1985. у Лондону докторску дисертацију под називом Studies of theCompton Effect from the Viewpoint of the Balistic Theory of Light. Бавила се научно-истраживачким радом у области физичко-хемијске оптике и структуре материје, има објављена 23 научна рада. Аутор је монографије Пхотонс аре Дивисибле Цорпусцлес, једног поглавља у књизи Д. Ранчића Организована кретања, уџбеника Физичка хемија – збирка решених задатака и приручника Физичка хемија– Формуле.
• Мр Ладислав Гобор†, асистент, рођен је 1967. у Хртковцима. Дипломирао је 1993. на Групи за физичку хемију Природно-математичког факултета у Београду, а магистрирао на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Од 1995, па до смрти 2005, радио је на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Kоаутор је два рада и три саопштења.
• Др Анђелка Топалов, редовни професор (у пензији), рођена је 1950. у Винковцима. Дипломирала је на Природно-математичком факултету у Новом Саду 1973. Од 1978, па до пензионисања 2004, била је запослена на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Магистрирала је из физичке хемије 1983, а докторирала 1991. на Природно-математичком факултету у Новом Саду на теми Фотохемијско издвајање водоника из водених суспензија CdS. У звање доцента изабрана је 1994, а у звање ванредног професора 1999. Бавила се научно-истраживачким радом у области фотохемије и хемијске кинетике. Kоаутор је две монографије, аутор једног уџбеника и 46 научних радова и саопштења.
• Др Мирослав Kосанић, редовни професор(у пензији), рођен је 1934. у Зрењанину. Дипломирао је на групи за физичку хемију Природно-математичком факултету у Београду 1960, а докторирао 1971. на Технолошко-металуршком факултет Универзитета у Београду, одбранивши дисертацију Реакције слободних радикала у воденим растворима халогенида. До 1975. радио је у Институту за нуклеарне науке Винча, а након тога бива биран у звање доцента на Природно-математичком факултету у Новом Саду где је радио до свог пензионисања 1999. У звање ванредног професора је изабран 1982, а за редовног професора 1993. Бавио се научно-истраживачким радом у области радијационе хемије, хемијске дозиметрије, фотохемије и фотокатализе, као и заштите животне средине. Аутор је тридесетак научних радова, више саопштења и два уџбеника.
• Др Нестор Kобиларов†, редовни професор (у пензији), рођен је 1933. у Змајеву. Гиманзију је завршио у Новом Саду а 1957. је дипломирао на групи за физичку хемију тадашњег Природно-математичког факултета у Београду. Докторирао је на Факултету за природне науке и технологију у Љубљани 1965. одбранивши докторску дисертацију Водонична веза у кисело-базним адуктима без преноса протона. Радио је као истраживач у Институту за нуклеарне науке у Винчи и Војном Институту у Београду. Др Нестор Kобиларовје био у редовном радном односу на Природно-математичком факултету у Новом Саду од 1969. до 1976,у звању доцента и ванредног професора. Школске 1976/77. и 1977/78. је држао наставу хонорарно. Предавао је предмете: Виши курс неорганске хемије и Теоријски основи опште хемије. Био је шеф Kатедре за хемију на Групи за хемију Природно-математичког факултета у Новом Саду. Заслужан је за набавку прве капиталне инструменталне опреме: НМР спектрометра, ИР спектрофотометра, течног хроматографа, двагасна хроматографа и првог рачунара на Институту за хемију. Извео је неколико дипломских имагистарских радова и једну докторску дисертацију. Од јесени 1976. па до пензионисања је радио као руководилац аналитике на Институту безбедности ССУП у Београду. Истовремено је у звању редовног професора хонорарно предавао на Технолошко-металуршкомфакултету у Београду.
• Др Душан Ранчић†, редовни професор (у пензији), рођење 1920. у Петровцу код Пирота у учитељској породици. По завршеној гимназији у Пироту, уписао се 1938. на студије, које су биле прекинуте токомрата, и настављене крајем 1945. За време студија био је демонстратор на експерименталнојнастави физичке хемије. Дипломирао је 1949. на Технолошком факултету Техничке велике школеу Београду. Затим је, као истакнути ђак познатих професора Физичке хемије Николе Пушина и Панте Тутунџића, изабран за асистента напредмету Физичка хемија на Kатедри за физичкухемију истог факултета. За потребе наставе израдио је скрипте Експериментална физичка хемија, Идео и са коауторима збирку Рачунски задаци изфизичке хемије и електрохемије. При крају докторских студија боравио је пар месеци у Оксфорду у Енглеској на специјализацији у Институту професора Cyril-a Hinshelwood-a, добитника Нобелове награде за хемију. Докторску дисертацијупод насловом Рефрактометрија бинарних Система као метода физичко хемијске анализе је одбранио 1960. Исте године је изабран за ванредног професора за предмет Физичка хемија на Технолошком факултету у Новом Саду. Доласком професора Ранчића почиње високошколска настава физичке хемије у Новом Саду. Формирао је и опремио прву лабораторију-вежбаоницу за физичку хемију при чему је унео низ корисних модификација за разне методе у експерименталној настави, а по потреби је чак и сам израђивао неопходне апаратуре. 1966. прелази на Групу за хемију Филозофског факултета која је 1969. прерасла у Kатедру за хемију Природно-математичког факултета у Новом Саду. 1972. је изабран за редовног професора за предмет Физичка хемија на Природно-математичком факултету. У одређеним периодима су му биле повераване дужности Шефа Kатедре за хемију Природно-математичког факултета, Директора Завода за хемију Универзитета у Новом Саду и Шефа Kатедре за физичку хемију. Насупрот отпорима, здушно се залагао да сви потенцијали у кадровима и опреми из области хемије, којима располаже Универзитет, буду обједињени како би најекономичније и најкорисније могли да служе свим факултетима на којима се проучава хемија, а и шире. Ранији научни радови Др Душана Ранчића били су претежно експериментални, а каснији претежно теоријски. У оквиру своје педагошке активности, преносио је на своје студенте и сараднике спознају о значају експерименталних доказа,у односу на критикама и променама подложне теоријске интерпретације. Указивао је на потребу преиспитивања нејасноћа и контрадикција у тумачењима кључних експеримената. Током целог радног века, па и после пензионисања 1985. и до краја живота 1989, био је преокупиран и посвећен решавању проблематике структуре материје. Аргументовано је критиковао Ајнштајнову специјалну теорију релативности. Његове оригиналне теорије су се ослањале на учење о корпускуларној природи светлости и на схватање дељивости материје до крајње недељивих, униформних компонената, које су у непрекидном кретању. Резултате својих проучавања структуре материје објединио је 1988. у књизи Организована кретања.

Техничко особље

• Злата Новаков, Виши стручнотехнички сарадник за рад у лабораторијама или центрима,у пензији од 2020;
• Павле Јелић †, виши технички сарадник;
• Анђелка Балаћ, технички сарадник.