Prvi profesori koji su predavali Analitičku hemiju i Instrumentalnu analitičku hemiju bili su dr Velimir Canić, honorarni profesor sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, dr Vilim Vajgand sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu i dr Momir Jovanović, honorarni profesori sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Prvi asistenti na pomenutim predmetima su bili Slobodan Petrović, Miroslav Turčić i Tibor Kiš, honorarni asistenti sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

Kao prvi zaposleni asistenti za Analitičku hemiju, u tada već formiranom Zavodu za hemiju (kasnije Institut za hemiju) 1965. godine, birani su Terezija Šuranji (dipl. hemičar) i Ferenc Gaál, (dipl. tehnolog), a prvi birani docent za predmet Analitička hemija je bio doc. dr Tibor Kiš. Ubrzanim tempom je počelo dalje zapošljavanje mladih hemičara, to su bili 1967. godine István Zsigrai, dipl. hemičar, pa 1969. godine Luka Bjelica, dipl. hemičar, prvi asistent na predmetu Instrumentalna analitička hemija.

  1. Dr Ištvan Žigrai, redovni profesor, rukovodilac Katedre u periodu 1978.-1984. godine.
  2. Dr Ferenc Gaál, redovni profesor, akademik VANU, rukovodilac Katedre u periodu 1984.-1988. godine.
  3. Dr Terézia Surányi, redovni profesor, rukovodilac Katedre u periodu 1988.-1990. godine.
  4. Dr Ferenc Gaál, redovni profesor, akademik VANU, rukovodilac Katedre u periodu 1990.-2002. godine.
  5. Dr Ištvan Žigrai, redovni profesor, rukovodilac Katedre periodu 2002.-2008. godine.
  6. Dr Biljana Abramović, redovni profesor, rukovodilac Katedre od 2008.-2020. godine.
  7. Dr Slobodan Gadžurić, redovni profesor, rukovodilac Katedre od 2020. godine.
  1. Dr Ferenc Gaál †, akademik VANU, rođen je 4. avgusta 1941. godine u Adi, diplomirao 1964. na Tehnološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao 1968. i doktorirao 1977. iz hemijskih nauka na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu do penzionisanja 2008. godine. Oblasti istraživanja: hemija, analitička hemija i hemijski aspekti zaštite životne sredine (katalitičke metode analize; elektrohemijski senzori; izučavanje interelementalnih uticaja; automatizacija analitičkih metoda; ekspertni sistemi; analiza farmaceutskih proizvoda, hrane, vode, vazduha, legura, zemljišta, biološkog materijala, arheoloških nalaza, pesticida, mikotoksina i dr.). Držao je predavanja iz predmeta Osnovi instrumentalne analize, Instrumentalna analiza, Praktikum iz instrumentalne analize, Bioanalitička hemija, Odabrana poglavlja analitičke hemije, Odabrane metode instrumentalne analize i dr. Rukovodio je izradom 2 doktorata, 10 magistarskih radova i oko 100 diplomskih, studentskih i đačkih radova. Objavio je preko 180 naučnih radova. Ima više oko 900 citata i oko 730 heterocitata. Rukovodio je izradom više pokrajinskih, republičkih, saveznih i međunarodnih naučnih projekata. Bio je jedan od osnivača i u više navrata šef Katedre za analitičku hemiju. Bio je glavni autor projektnog zadatka za izgradnju zgrade Instituta za hemiju/geografiju i dekanata PMF, Novi Sad. Bio je urednik Serije za hemiju Zbornika radova PMF, Novi Sad (1980-1992), član Redakcije Journal Serbian Chemical Society od 1977. i član Izdavačkog saveta časopisa Yugoslav Chemical Papers. Bio je organizator više naučnih skupova u zemlji i inostranstvu. Bio je jedan od osnivača, potpredsednik i predsednik Hemijskog društva Vojvodine (1980-1982), čiji je počasni član postao 2001. Iste godine je postao i Počasni član Srpskog hemijskog društva. Bio je sekretar Unije hemijskih društava Jugoslavije (1982-1984), predstavnik zemlje u WPAC/FECS (1980-2002) i dr. Dobitnik je Jubilarne medalje Srpskog hemijskog duštva (1997), Povelje za izuzetan doprinos u radu i razvoju PMF (1985), kao i Plakete nauke i informatike AP Vojvodine za nauku (1990). Bio je član Predsedništva Naučnog društva vojvođanskih Mađara od 2002. i spoljni član Javnog tela Mađarske akademije nauka od 2001. Godine 2004. izabran je za dopisnog, a 2010. za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.
  2. Dr Ištvan Žigrai, (István Zsigrai) †, rođen je 20. avgusta 1943. godine u Vrbasu, gde je završio osnovnu školu. Srednju hemijsko-tehnološku školu završio je u Subotici. Diplomirao je na Odseku za hemiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 1967. godine. Magistarski rad pod odbranio je 1970., a doktorsku disertaciju 1977. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za asistenta na Odseku za hemiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu izabran je 1967. godine. U tom zvanju ostaje do 1977. godine, kada je izabran u zvanje docenta za naučnu oblast Analitička hemija na Prirodno-matematičkom fakultetu. Na istom fakultetu je 1983. godine izabran za vanrednog, a 1988. godine za redovnog profesora u kom zvanju je penzionisan 2008. godine. Usavršavao se na Univerzitetu u Debrecinu i Segedinu u Mađarskoj, kao i na Univerzitetu u Lundu u Švedskoj. Kao nastavnik držao je nastavu iz velikog broja predmeta na osnovnim studijama: Kvalitativna analitička hemija, Kvantitativna analitička hemija, Računanje u hemiji, Praktikum iz analitičke hemije, Mikrometode u analitičkoj hemiji, Organski reagensi u analitičkoj hemiji i Hemija kompleksnih ravnoteža. Na poslediplomskim studijama (magistarskim i doktorskim) predavao je predmete Hemija rastopa soli, Teorijski osnovi analitičke hemije i Hemija kompleksnih ravnoteža. Rukovodio je izradom oko 40 diplomskih radova, jednog specijalističkog rada, tri magistarska rada i tri doktorske disertacije. Autor je ili koautor pet univerzitetskih udžbenika, jednog srednjoškolskog udžbenika, jednog petojezičkog hemijsko-tehnološkog rečnika i dva prevoda udžbenika iz hemije za osnovnu školu sa srpskog na mađarski jezik. Bavio se naučnim radom u oblasti analitičke hemije, hemije rastopa soli i reakcija građenja kompleksa u rastvorima i rastopima soli. Učestvovao je u realizaciji 16 i rukovođenju 5 naučnih projekata. Objavio je oko 150 naučnih radova i saopštenja, od čega više od polovine u međunarodnim časopisima i na međunarodnim naučnim skupovima. Bio je direktor Instituta za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u dva mandata (1979-83), prodekan za izgradnju i materijalno-finansijska pitanja (1986-87) i dekan (1987-89) Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Bio je jedan od osnivača i dugogodišnji šef Katedre za analitičku hemiju. Bio je član Javnog tela Mađarske akademije nauka, Srpskog hemijskog društva i Naučnog društva vojvođanskih Mađara. Dobitnik je Nagrade za životno delo. Zahvaljujući svom predanom radu u nastavi, profesor Žigrai je upamćen kao izvanredan predavač i pedagog.

  3. Dr Bilјаnа Аbrаmоvić, rоđеnа је 15. dеcеmbrа 1952. gоdinе u Nоvоm Sаdu. Diplоmirаlа је nа Nаstаvnо-nаučnој grupi zа hеmiјu Prirоdnо-mаtеmаtičkоg fаkultеtа Univеrzitеtа u Nоvоm Sаdu 1975. gоdinе. Маgistrirаlа је nа Institutu zа hеmiјu Prirоdnо-mаtеmаtičkоg fаkultеtа Univеrzitеtа u Nоvоm Sаdu 1979. gоdinе, а dоktоrirаlа 1983. gоdinе nа istоm fаkultеtu. Nа Prirоdnо-mаtеmаtičkоm fаkultеtu Univеrzitеtа u Nоvоm Sаdu izаbrаnа u svа sаrаdničkа i nаstаvnа zvаnjа: аsistеnt-priprаvnik (1976); аsistеnt (1980); dоcеnt (1984); vаnrеdni prоfеsоr (1990) i rеdоvni prоfеsоr (1995) zа užu nаučnu nаučnu оblаst Аnаlitičkа hеmiја. U zvаnju rеdоvnоg prоfеsоrа је pеnziоnisаnа 2020. gоdinе. Nа Prirоdnо-mаtеmаtičkоm fаkultеtu Univеrzitеtа u Nоvоm Sаdu nа оsnоvnim аkаdеmskim studiјаmа, studiјski prоgrаm hеmiја је prеdаvаlа: Мikrоаnаlizu (1984-2020); Аnаlitičku hеmiјu оkоlinе (1998-2020); Infоrmаciје u hеmiјi (2004–2010); Оsnоvi instrumеntаlnе аnаlizе (2008-2020); Stаtističkа оbrаdа rеzultаtа u hеmiјi (2011-2020) i Теhnikе rаzdvајаnjа (2010-2017). Nа mаstеr аkаdеmskim studiјаmа, studiјski prоgrаm hеmiја, је prеdаvаlа: Hеmоmеtriku (2013-2020), Аnаlitičku spеktrоmеtriјu (2011-2016) i Тrеndоvi u instrumеntаlnој аnаlizi (2005-2020). Nа dоktоrskim studiјаmа је bilа јеdаn оd prеdmеtnih nаstаvnikа: Оdаbrаnа pоglаvlја аnаlitičkе hеmiје (2007-2020); Оdаbrаnе mеtоdе instrumеntаlnе аnаlizе (2007-2020); Hеmоmеtrikа (viši kurs) (2007-2020); Оdаbrаnа pоglаvlја аnаlitičkе hеmiје оkоlinе (2007-2020) i Тrеndоvi u hеmiјskim nаukаmа sа mеtоdоlоgiјоm nаučnоg rаdа (1995-2010). Bilа је mеntоr kаndidаtimа kојi su pisаli diplоmskе rаdоvе (prеkо 50), mаgistаrskе rаdоvе (7), spеciјаlističkе rаdоvе (2), mаstеr rаdоvе (prеkо 15) i dоktоrskе disеrtаciје (8). Bilа је rukоvоdilаc dоktоrskih studiја smеr hеmiја. Аutоr је ili kоаutоr 6 univеrzitеtskih udžbеnikа i prаktikumа. Оblаsti istrаživаnjа: аnаlitičkа hеmiја, аnаlitikа biоlоški аktivnih јеdinjеnjа i nаprеdni prоcеsi rаzgrаdnjе. Učеstvоvаlа је u rеаlizаciјi 22 i rukоvоđеnju 5 nаučnо-istrаživаčkih prојеkаtа. Kоаutоr је prеkо 110 publikаciја sа SCI listе, 7 pоglаvlја u knjigаmа i 37 rаdоvа u čаsоpisimа nаciоnаlnоg znаčаја, kао i оkо 230 sаоpštеnjа nа dоmаćim i mеđunаrоdnim skupоvimа. Člаn је Srpskоg hеmiјskоg društvа (SHD)-Hеmiјskоg društvа Vојvоdinе (HDV) оd 1973. Bilа је prеdsеdnik SHD-HDV (2000-2004); pоtprеdsеdnik SHD (2002-2005); prеdsеdnik Аnаlitičkе sеkciје SHD-HDV (2009-2020) i dr. Bilа је prеdsеdnik Nаučnоg оdbоrа Sаvеtоvаnjа Srpskоg hеmiјskоg društvа 2003, 2007. i 2015. gоdinе. Bilа је člаn оrgаnizаciоnih оdbоrа vеćеg brоја skupоvа оdržаnih u zеmlјi (Јugоslаviја i Srbiја). Bilа је člаn American Chemical Society (2007-2012). Bilа је člаn Udružеnjа zа tеhnоlоgiјu vоdе i sаnitаrnо inžеnjеrstvо (2009-2020). Bilа је člаn оpštinskоg, pоkrајinskоg i sаvеznоg žiriја nа tаkmičеnjimа iz hеmiје i člаn Оrgаnizаciоnоg оdbоrа pоkrајinskоg tаkmičеnjа, оdnоsnо sаvеznе smоtrе pоkrеtа “Nаuku mlаdimа” (1981-1984 i 1989). Bilа је člаn Kооrdinаciоnоg оdbоrа Pоkrајinskе kоnfеrеnciје nаrоdnе tеhnikе Vојvоdinе. Bilа је člаn Rеdаkciје čаsоpisа Zbоrnik rаdоvа Prirоdnо-mаtеmаtičkоg fаkultеtа, Nоvi Sаd (1986-1992) (čаsоpis nе izlаzi оd 1993. gоdinе). Člаn је Rеdаkciје čаsоpisа Journal of the Serbian Chemical Society (2003-). Меđu dеsеt је nајcitirаniјih istrаživаčа nоvоsаdskоg univеrzitеtа zа 2019. gоdinu. Imа višе оd 2500 citаtа (Scopus), 2145 bеz sаmоcitаtа, h indеks 30. Rеcеnzеnt је vеćеg brоја rаdоvа zа čаsоpisе sа ISI listе. Učеstvоvаlа u rаzličitim stručnim tеlimа kао člаn Sаvеtа zа Nаciоnаlni оkvir kvаlifikаciја u Srbiјi (2018-2022), Nаstаvnоg vеćа Dеpаrtmаnа zа hеmiјu, biоhеmiјu i zаštitu živоtnе srеdinе (2009-2020), kао i šеf Kаtеdrе zа аnаlitičku hеmiјu (2008-2020). Bilа је prоrеktоr zа nаstаvu Univеrzitеtа u Nоvоm Sаdu (2015-2018), člаn Sеnаtа (2013-2018), člаn Sаvеtа (2013–2015) Univеrzitеtа, prеdsеdnik i člаn Stručnоg vеćа Sеnаtа zа pоlје prirоdnо-mаtеmаtičkih nаukа (2010–2015). Nоsilаc је Pоvеlје Univеrzitеtа u Nоvоm Sаdu (2015), kао i Dеpаrtmаnа zа hеmiјu, biоhеmiјu i zаštitu živоtnе srеdinе (2012, 2022), kао i Pоvеlје (2007) i Zаhvаlnicе (2001) SHD–HDV. Pоčаsni је člаn SHD оd 2012. gоdinе. Zahvaljujući svom posvećenom radu u nastavi, profesorka Abramović je upamćena kao izuzetan predavač i pedagog.

    SCOPUS Author ID: 6603708350

    ORCID: https://orcid.org/0000-0001-7009-8523

  1. Dr Ferenc Gaál †, akademik VANU
  2. Dr Ištvan Žigrai †, (István Zsigrai), redovni profesor
  3. Dr Luka Bjelica, redovni profesor u penziji (biografija data na Katedri za fizičku hemiju).
  4. Dr Terezija Šuranji (Terézia Surányi), redovni profesor u penziji, rođena 1937., diplomirala 1964., magistrirala 1971. i doktorirala 1980. Od 1965. godine radila je kao asistent analitičke hemije na Filozofskom, odnosno Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Godine 1981. je izabrana za docenta, 1987. za vanrednog, a 1992. godine za redovnog profesora. Predavala je predmete Osnovi analitičke hemije, Kvantitativna hemijska analiza i Analitička hemija za studente smera biologija-hemija. Bila je mentor pri izradi 20-ak diplomskih radova, jednog magistarskog rada i dve doktorske disertacije. Objavila je 3 univerzitetska udžbenika i jedan srednjoškolski udžbenik, 33 naučna rada i 35 saopštenja na naučnim skupovima. Koautor je dve patentne prijave. Bavila se naučnoistraživačkim radom u oblasti ravnoteže kompleksnih jedinjenja u rastvoru.
  5. Dr Ljiljana Jovanović, redovni profesor u penziji (biografija data na Katedri za fizičku hemiju).
  6. Dr Valerija Gužvanj † (1975-2019), redovni profesor, diplomirala 1998., magistrirala 2003. i doktorirala 2006. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Na istom fakultetu, 2001. godine je izabrana u zvanje istraživača pripravnika, 2004. u zvanje asistenta, 2007. u zvanje docenta,  2012. u  zvanje vanrednog, a 2017. godine u zvanje redovnog profesora. Bila je predmetni nastavnik na više predmeta na svim nivoima studija: Instrumentalna analiza, Praktikum iz instrumentalne analize, Elektroanalitička hemija, Bioanalitička hemija, Senzori u hemiji, Specijaciona analiza, Analitička voltametrija, Osnovi instrumentalne analize-DON, Analitička voltametrija (viši kurs), Pravci razvoja hemijskih senzora, Odabrane metode instrumentalne analize, Odabrana poglavlja analitičke hemije. Bila je mentor pri izradi više od 100 diplomskih  i master radova, i pet doktorskih disertacija. Bavila se naučnim radom u oblasti analitičke hemije i instrumentalne analize, sa posebnim osvrtom na elektrohemijske senzore/biosenzore, tečnu hromatografiju, potencimetrijske titracije i 1H NMR. Objavila je jedan univerzitetski udžbenik, 65 naučnih radova, kao i veliki broj saopštenja na domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Učestvovala je kao istraživač pri realizaciji 9 međunarodnih i 6 domaćih projekata, četiri puta je bila rukovodilac projekata i jednom pod rukovodilac. Višestruko je boravila na naučnim usavršavanjima u inostranstvu. Dobitnik je nagrade János Arany za mladog istraživača 2010. godine od Mađarske akademije nauka, i Jubilejske plakete za izuzetan doprinos i ostvarene rezultate u radu i razvoju Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine 2012. godine.
  7. Mr Vesna Anderluh †, istraživač-saradnik, rođena 1971., diplomirala 1997. Magistarski rad pod nazivom „Proučavanje fotokatalitičke razgradnje nekih hlorovanih derivata piridina” odbranila je 2003. godine. Od 1994. godine bila je zaposlena na Univerzitetu u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet kao viši stručni saradnik na radnom mestu laboranta. Pod mentorstvom nastavnika od 1998. godine vodila je vežbe iz predmeta Mikroanaliza i Analitička hemija okoline na Institutu za hemiju. Godine 2004. izabrana je u zvanje istraživač-saradnik. Koautor je 14 radova i saopštenja, kao i praktikuma iz Analitičke hemije okoline. Bila je član SHD – HDV.
  8. Dr Aleksandar Tot, asistent sa doktoratom
  9. Mr Sanja Tepavčević, asistent, rođena 1968., diplomirala 1991., magistrirala 1999. na Univerzitetu u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet.
  10. Nikola Ević, asistent-pripravnik, rođen 1963., diplomirao 1987. na Univerzitetu u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet.
  11. Mr Nándor Rehák, asistent, rođen 1953., diplomirao 1978. na Odseku za hemiju PMF-a u Budimpešti, magistrirao 1990. na Univerzitetu u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet.
  12. Mr Dalibor Kovalik †, asistent
  13. Mr Dobrinka Kuzmić, stručni saradnik u nastavi, rođena 1948., diplomirala 1974. na Tehnološkom fakuletu Novi Sad, magistrirala 1984. na Univerzitetu u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet.
  14. Radenko Kovačević †, viši tehnički saradnik
  15. Bosiljka Vasić, tehnički saradnik
  16. Zlata Novakov, viši tehnički saradnik
  17. Pavle Jelić †, viši tehnički saradnik
  18. Vasiljka Marčić †, tehnički saradnik
  19. Borislav Petrović †, tehnički saradnik
  20. Mr Dobrinka Kuzmić, tehnički saradnik
  21. Katarina Butor †, tehnički saradnik
  22. Sofija Dobanović-Slavica, tehnički saradnik