Неда Мимица-Дукић, рођена је у Новом Саду. Дипломирала је на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду (група хемија). На истом факултету стекла је и звање магистра и доктора биохемијских наука. Академску  и професионалну каријеру започела је 1979 године на Институту за хемију, Природно-математичког факултета у Новом Саду. У звање редовног професора у области биохемије изабрана је 2003 године. У звање професора Емеритуса на Универзитету у Новом Саду изабрана је 2022. године. Од 2009 до 2015. била је декан Природно-математичког факултета, а након тога све до пензионисања Председник Савета Природно-математичког факултета.

Највећи део академске каријере посветила је студентима биохемије на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине где је учестовала у изради и унапређењу курикулума студија биохемије увођењем нових, актуелних курсева на сва три нивоа студија. На Медицинском факултету у Новом Саду, предавала је и формирала групу за фармакогнозију на Одсеку за фармацију. Посебну пажњу посветила је реализацији програма мобилности студената, ПМФ-а,  нарочито кроз програм Campus Europea (EUF-CE), где је била на позицији председника Одбора за природне науке. У оквиру Ерасмус плус програма била је ангажована као гостујући професор на више европских универзитета у Финској, Шпанији, Португалу, Аустрији и Тајланду.

У фокусу целокупног истраживачког опуса др. Неде Мимице-Дукић била су испитивања биолошки активних природних молекула од потенцијалног фармаколошког значаја. Ова истраживања карактерише висок степен  интердисциплинарности који задире у области фитохемије, биохемије и фармакологије. Применом савремених инструменталних техника из биљака су изолована и окарактерисана нова једињења са значајним фармаколошким потенцијалом. Развијене су и иновиране методе одређивања антиоксидантних, антиинфламаторних, антиканцерогених и антимикробних активности. Резултати ових истраживања дали су значајан допринос научној фитофармацији и значају биљака као још увек недовољно истраженог ресурса лековитих супстанци. Посебну пажњу посветила је развоју међународне сарадње коју успешно настављају њени млађи сарадници.

Аутор је и коаутор више од 200 научних радова од којих је већина публикована у престижним међународним часописима. Коаутор је две монографије националног значаја и четири поглавља у монографијама истакнутих светских издавача. Била је предавач по позиву на бројним међународним и националним конференцијама. Захваљујући националним и међународним пројекатима којима је руководила успела је да обезбеди савремену лабораторијску опрему и услове за постизање врхунских научних резултата. О актуелности истраживања сведочи и висока цитираност објављених научних радова која према бази SCOPUS (март 2024) износи 6874 h 37 (без аутоцитата 6635; h 37). Због тога се у последње три године (2020-2022) години налази на листи 2% најутицајнијих начника у свету коју објављује Универзитет Стенфорд (САД). Основала је Лабораторију за испитивање природних ресурса фармаколошки и биолошки активних једињења (ЛАФИБ). Посебну пажњу посветила је развоју научног подмлатка. Под њеним менторством одбрањено је 14 докторских дисертација и формиран млади научни тим који успешно наставља и унапређује ова истраживања уз бројну сарадњу са домаћим и иностраним истраживачким групама. Добитник је признања Покрајинског секретара за високо образовање и научно-истраживачку делатност Аутономне покрајине Војводине, за научну изузетност за област природно-математичких наука на основу цитираности научних радова у 2020 и 2021. години. Удружење Универзитетских наставника и научника Војводине, доделило јој је Награду за животно дело у области природно-математичких наука, 2017.