Академик др Велимир Попсавин је рођен 29. маја 1951. у Новом Саду. На Групи за хемију ПМФ-а у Новом Саду дипломирао је 1974. магистрирао 1981. и докторирао 1988. године.

Стручна усавршавања: Институт за биохемију Универзитета „Лајош Кошут“ у Дебрецену, Мађарска, (септембар–октобар 1983, гостујући истраживач). Школа за хемију Универзитета у Лидсу, Велика Британија (1989–1991, постдокторско усавршавање). У периоду јун–октобар 2000, био је гостујући истраживач на истом универзитету.

Запослење: Професор биоорганске и медицинске хемије на Универзитету у Новом Саду. Редовни професор од 1999. Пензионисан од 01.10.2021. Шеф Катедре за биохемију и хемију природних производа био је од 2012. до 2015. год. Коаутор је једног универзитетског уџбеника, три практикума и једне средњошколске збирке задатака. Био је ментор пет докторских дисертација и четири магистарске тезе.

Главне области научног рада: Тотална синтеза природних производа, медицинска хемија антитуморских агенса и развој нових синтетичких метода у хемији моносахарида. Коаутор је 106 радoвa у научним часописима и 185 радова у зборницима са научних скупова. Одржао је 15 предавања по позиву и био је руководилац пет вишегодишњих научних пројеката и два потпројекта.

Научни допринос: Радом који је усмерен на проналажење нових антитуморских агенаса, значајно је допринео развоју биоорганске и медицинске хемије у Србији. Откривено је више нових реакција и примењено за добијање биолошки активних аналога природних цитотоксичних лактона, односно нових миметика онколитичког С-нуклеозида тиазофурина. Остварене су прве тоталне синтезе више природних производа од медицинског значаја, као што су клеистенолат, односно красалактони Б и Ц, што је омогућило њихова детаљна биолошка испитивања. Синтетизована су два нова биолошки активна γ-лактона, који су убрзо након синтезе нађени у природи. Тоталном синтезом клеистенолата ревидирана је његова структура и одређена је апсолутна стереохемија овог природног производа. Биолошка испитивања клеистенолида и аналога, довела је до открића да ови δ-лактона, поред антимикробне, показују и антитуморску активност. Резултати испитивања механизама антитуморског дејства синтетизованих једињења, допринели су разумевању њихових биолошких ефеката на молекулском нивоу.

Уреднички рад: Члан је уређивачког одбора часописа Kragujevac Journal of Science.

Чланство у САНУ: За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 5. новембра 2015. године, а за редовног 4. новембра 2021. године.

Активности у САНУ: Члан је Академијског одбора за науку, представљао је САНУ у Матичном научном одбору за хемију у МПНТР РС (2016–2022). У Огранку САНУ у Новом Саду, председник је Комисије за материјално-финансијска питања и члан је Комисије за трибину Огранка. Од 2016 године руководи пројектом Фонда САНУ за истраживања у науци и уметности, а у периоду 2019–2022. био је руководилац једног потпројекта из програма Стратешки пројекти САНУ. До сада је у САНУ одржао седам предавања: два у Београду, једно у Огранку САНУ у Нишу и четири у Огранку САНУ у Новом Саду.

Награде и признања: Захвалнице за дугогодишњи допринос раду Српског хемијског друштва (Београд, 2022); плакета за изузетан допринос и остварене врхунске резултате у раду и развоју Департмана за хемију, ПМФ-а (Нови Сад, 2022); медаља Српског хемијског друштва за трајан и изванредан допринос науци (Београд, 2014); повеља Департмана за хемију за остварене резултате у раду (Нови Сад, 2012); прва награда за постигнуте резултате у научном раду (МНТР РС, Београд, 2004).